Jедан век „петкарења”
Ово jе „позаjмљени” текст из jедног од четири броjа „Младеновачких новина” коjе су изашле 25. септембра 2001. године и, нажалост, престале да постоjе. Текст о „петкарењу” написао jе Радомир Василић Вале.
Младеновац сваког петка, а нарочито у ове урбане, јесење дане, мења свој лик и атмосферу. Тада сви постајемо свесни феномена пијачног дана, својеврсне институције у животу провинцијског града. Петком чак и сељани избегавају озбиљне пољопривредне радове, хрле и они у варош да продају, купе, да се виде, сретну, обиђу „општину“, плате порез… Тога дана у Младеновцу скоро сви „петкаре“. А баш некако у ове дане пре равно сто година Управа вароши, тачније Општински суд, како се тада звао највиши орган, по одобрењу Министарства народне привреде Краљевине Србије, доноси одлуку о проглашењу петка за пијачни дан. Чак ни две окупације у току прошлог века нису утицале на навику народа овог краја да се петком сјати у варош. Иначе, Младеновац је поткрај 19. века имао један тродневни марвени панађур (вашар) и то у дане од 17. до 19. јула. Међутим, у молби послатој 9. августа 1900. године господину министру народне привреде стоји: Поред овог панађура у овој општини нужно је и потребно да има још један марвени панађур у години. Ово јој је нужно зато што је варошица Младеновац чувена и са гледишта трговачког и са гледишта путничког света. Зато Суд општине вароши Младеновац има част умолити Господина министра народне привреде да јој изволи одобрити да може још један тродневни марвени панађур одржати у дане 29, 30. и 31. овог месеца. У потпису захтева за Председника Општинског суда је име Милована Јованчевића. Министарство је удовољило овој молби па је Младеновац пре сто година добио и други марвени панађур. Па, видимо се у петак, на „петкарењу“!
Овако jе средином двадесетих година прошлог века петком изгледао Младеновац:
