Идемо на корзо…
Ближио се краj педесетих, била jе педесет осма, девета можда. Младеновачки корзо радио jе „пуном паром”, нарочито за лепих дана, као што су сада. Почињао jе код доње апотеке, а окретало се код „Такова”, и тако у круг сатима. Тадашњи средњошколци, из гимназиjе и економске школе били су главни посетиоци. Додуше, гимназиjалци су имали нешто више проблема са „употребом” корзоа jер су, обавезно, морали да буду прописно обучени, што jе подразумевало да девоjке буду у кецељама и белим кошуљама, а мушкарци са капом на глави на коjоj се jасно видео метални знак са броjем разреда коjи похађа.
Била jе jош jедна отежаваjућа околност за ученике гимназиjе – директор Вукман Станковић. Знао jе да се ненадано,са ђоспођа Даном, поjави да, као незаитересован, прошета корзоом, и то баш око осам сати увече. Наиме, само до тог сата ученици гимназиjе смели су да буду на корзоу. Знало се шта следи ономе кога Вукман забележи као закаснелог посетиоца – наjмање укор разредног ако не не и неколико васпитних, врућих, шамара, нарочито за оне коjи су се храбрили па остаjали дуже, скриваjући се иза тараба и разних улаза… А изазова за остаjање ниjе да ниjе било. У старом Дому омладине, коjи се налазио преко пута споменика, Мића „Лоша”, први младеновачки „ди џеj” пуштао jе са грамофона Фец Домина, Елвиса, Били Вона, Пет Буна… Ту се окупљали нешто стариjи момци и девоjке, али бивало jе и оних коjи у то време не би смели да се затекну у Дому. Међутим, тешко jе било одолети изазову, па се често и свесно кршила наредба строгог Вукмана, али издржавало се. Jер, корзо jе у то време био главно и скоро jедино место свеколиког друштвеног живота Младеновца, место за шетање, сусретање, „бацање” чежњивих погледа, „трзања”, скалапања познанстава, рађања али и умирања љубави, али био jе НЕИЗБЕЖАН, без њега се ниjе могло живети…Само, како то данас обjаснити, како описати правим речима све што jе значио многим генарациjама Младеновчана. Jа све теже налазим праве речи. Или не умем да обjасним, или се плашим да признам да ми много недостаjе, али баш много…
